Dr Orhan Dragaš je srpski stručnjak za bezbednost i međunarodne odnose. Osnivač je i direktor Međunarodnog instituta za bezbednost, sa sedištem u Beogradu (www.isi-see.org). Autor je brojnih stručnih članaka, novinskih kolumni, kao i knjiga “Savremena obaveštajno-bezbednosna zajednica, utopija ili realnost”, “Dva lica globalizacije – istina i obmane”, “Kraj ruskog sveta – Rusija, Ukrajina, Balkan” i “Rusija – od propale do odmetničke države”.

Biografija i obrazovanje

Dr Orhan Dragaš je rođen u Prizrenu, Kosovo i Metohija, Jugoslavija. Osnovnu školu je završio u Dragašu (Jugoslavija, Kosovo i Metohija), Srednju elektrotehničku školu u Prizrenu i fakultet (diplomirani tehnolog) u Beogradu. Doktorirao je 2012. godine na Evropskom univerzitetu u Briselu na temu „Savremeni sistemi nacionalne bezbednosti i obaveštajno-bezbednosna zajednica“. Post-doktorsko usavršavanje nastavio je na London School of Economics and Political Sciences (LSE), kurs „Business, International relations and the Political economy“ (2018), na Univerzitetu Yale (Yale School of Management), kurs „Accelerated management programe“ (2019), na Univerzitetu Oxford “Executive Leadership Programme” (2020), Harvard University (Harvard BOK), “Higher Education Teaching Certificate” (2021), kao i kurs Strategy Execution (2022), Harvard Business School.

Oženjen je Nenom, sa kojom ima četvoro dece, kćerku Anđelu i sinove Luku, Andreja i Stefana.

Naučni i istraživački rad

Dr Orhan Dragaš je osnivač Međunarodnog instituta za bezbednost, čije je sedište u Beogradu. Ova ekspertska, nevladina organizacija okuplja stručnjake iz oblasti prava, bezbednosti, diplomatije, ekonomije, komunikacija… i sarađuje sa brojnim vladinim i profesionalnim organizacijama u Srbiji, na Balkanu i jugoistočnoj Evropi. Bavi se istraživanjima i konsaltingom u oblasti politike, bezbednosti i međunarodnih integracija, posebno EU i NATO.

Dr Orhan Dragaš je ekspert Evropske komisije (EU) za migracije i unutrašnje poslove. Član je Chatham House (UK), Britanskog Kraljevskog instituta za medjunarodne poslove, kao i Instituta RUSI (Royal United Service Institute).

Početkom 2005. godine u Beogradu je osnovao fakultet „Akademija za diplomatiju i
bezbednost“, prvi takvog profila u istočnoj Evropi. Kao predavači, na Akademiji su radili
najuticajniji profesori, naučnici i istraživači iz Srbije i zemalja regiona.

Objavljuje intervjue i kolumne u medijima u Srbiji i na Balkanu, kao i u svetskim medijima na aktuelne političke, ekonomske i bezbednosne teme, kao i članke iz oblasti međunarodnih odnosa i bezbednosti u naučno- stručnim časopisima i u okviru ekspertskih konferencija

Knjige

Dr Orhan Dragaš je 2009. godine objavio knjigu „Savremena obaveštajno-bezbednosna zajednica, utopija ili realnost“, koja je 2018. godine doživela drugo, dopunjeno i izmenjeno izdanje i služi kao literatura u nastavi međunarodnih odnosa i bezbednosti na univerzitetima u Srbiji i istočnoj Evropi.

U junu 2019. godine objavio je knjigu “Dva lica globalizacije – istina i obmane”, koja je u jesen iste godine objavljena kroz drugo, dopunjeno izdanje, kao i na engleskom jeziku. Ova studija se bavi stanjem globalizacije i njenim posledicama deset godina nakon globalne krize 2008.

Knjiga „Kraj ruskog sveta – Rusija, Ukrajina, Balkan“ objavljena je na srpskom i engleskom jeziku. Autorove analize bave se događajima u protekloj godini, od septembra 2021. do septembra 2022. godine, i različitim aspektima jednog fenomena koji je trajao mnogo duže: širenjem uticaja Rusije u pokušaju da stvori svoj mitsko-kvaziistorijski koncept „ Ruski svet”. Ovaj period uključuje i agresiju Rusije na Ukrajinu – istorijski događaj kojem smo svedoci.

U septembru 2023. Dr Dragaš je objavio knjigu „Rusija – od propale do odmetničke države”. Tekstovi u ovoj knjizi pisani su od septembra 2022. do avgusta 2023. Oni predstavljaju nastavak kratkih eseja objavljenih u prethodnoj knjizi „Kraj ruskog sveta“. Iako sakupljene u dve knjige, one su deo istog istraživačkog niza, koji pokušava da u realnom vremenu prati, analizira i interpretira najznačajniji događaj za sadašnju generaciju Evropljana – agresiju Rusije na Ukrajinu.